Egipat (4000 godina pre nove ere)

Prvi arheološki dokaz kozmetike nalazimo u drevnom Egiptu. U to vreme su žene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. Šminku za oči Egipćani su pravili mešanjem olova i bakra i dobijali smesu pod nazivom mesdement. Zelenu nijansu su uglavnom nanosile na donje kapke, a tamnije sive tonove na gornje kapke. One su koristile mirisna ulja i bojile svoje obrve kremom sačinjenom od ovčjeg loja, olova i čadji. Kanom su farbale nokte na rukama. Za usne i obraze su koristile crvenu glinu pomešanu sa vodom. Za depilaciju su koristili šećerni sirup. Sastojci koji su se koristili su često bili veoma otrovni i štetni za kožu, tako da je šminka u drevnom Egiptu bila ujedno i veoma opasna.

Azija (1500 godina pre nove ere)

U Kini i Japanu je za bojenje lica u belo korišćen puder od pirinča. Obrve su brijane i čupane, a zubi bojeni zlatno ili crno. Kanom je bojena kosa i lice. U Japanu, zemlji izlazećeg Sunca, šminka se zasnivala od tri boje: bela, crna i crvena. Gejše su bile prave Kremašice. Njihov ritual šminkanja i doterivanja je i dan danas neiscrpna inspiracija.

Grčka (1000 godina pre nove ere)

U Grčkoj pripadnici vladajuće klase su nosili perike. Ovo se odnosilo na oba pola. Opet, svi su želeli da istaknu belilo, pa su stavljali na kožu kredu ili olovni puder za lice. (Nema izveštaja o opsegu trovanja olovom u antičkoj Grčkoj). Kada su žene želele “malo boje” na licu, birale su oker glinu pomešanu sa crvenim gvoždjem kao ruž za usne. Premazivale su dlanove crvenkastom kanom, verovatno da bi izgledale mlađe.

Rim (100 godina p.n.e)

Rimski filozof Platus je pisao ”Žena bez šminke je kao hrana bez soli”. Ovi super-civilizovani preci, stavljali su ječmeno brašno i maslac na svoje bubuljice, i ovčji loj i krv na nokte radi sjaja. Njjihov krunski doprinos kozmetici bio je praktikovanje blatnih kupki sa dodatkom krokodilskog izmeta (svrha za dodavanje ovog neobičnog sastojka je ostala nepoznata). Muškarci su često bojili svoju kosu u plavo. Od prakse bojenja kose medju muškarcima i ženama se odustalo, jer je boja bila prepuna sode što je izazivalo opadanje kose. Imali su specijalno određene robove koji su se bavili nanošenjem kozmetike (prakozmetičare?).

XIV vek

O kozmetici je vladalo mišljenje da je opasna po zdravlje zato što su smatrali da bi poremetila odgovarajuću cirkulaciju. U Elizabetanskoj Engleskoj, u modi je bila crveno obojena kosa. Dobrostojeće žene su stavljale belance na lice da bi ga posvetlele i spavale sa parčićima sirove govedine na licu, kako bi se oslobodile bora. Jedan engleski pozorišni pisac napisao nešto tim povodom - ”Lepa žena je kao delikates”.

XV - XVI vek

U Evropi, kozmetiku je koristila samo aristokratija. Italija i Francuska su bile centri proizvodnje kozmetike. Francuzi su usavršili umetnost kreacije novih mirisa i kozmetike, mešanjem sastojaka. Taj radni proces doneo je začetke moderne kozmetike. Međutim, često je proces krenuo pogrešnim putem, pa je dolazilo i do smrtnih ishoda. Naime, umesto olova (koje ih je trovalo postepeno) u puder za lice je ponekad stavljan arsenik, sa ciljem da brže ubije onoga ko ga nosi.

XVII i XVIII vek

Kozmetika je bila u opštoj upotrebi, osim za najsiromašnije slojeve stanovništva. Crveni ruž je intezivno upotrebljavan da sugeriše zdravlje, bogatstvo i dobro raspoloženje.

XIX vek

Ponovo Francuzi. Oni su razvili hemijske procese kojima su zamenjivali parfeme dobijene prirodnim metodama. Cink oksid postaje redovno korišćen puder za lice, zamenjujući smrtonosne mešavine olova i bakra koji su ranije korišćeni. Druge otrovne supstance se još uvek koriste u senkama za oči, ruževima…

U periodu od 1800. do 1900. bio je aktivan veliki broj kompanija koje su poznate i danas. Najviše kompanija iz Evrope i Amerike. Tada su to bile male radnjice ili farmaceutske prodavnice. Još 1806. William Colgate je osnovao svećarsko-sapunsku radnju u Njujorku. 1898. ova kompanija predstavlja sapun kao kombinaciju palminog ulja i maslinovog ulja (palm i olive) i tada se pojavio prvi Palmolive sapun. Procter and Gamble je bio poznat po belom sapunu 1879. Hans Švarckopf je imao svoju apoteku u Berlinu 1889. Arinobu Fukuhara, osnivač Shiseido kozmetike, još 1872. je osnovao apoteku po ugledu na Evropske apoteke tog vremena. 1887. Nagase Shoten je osnovao Kao korporaciju, danas poznatu japansku kozmetiku.

Amerikanci Andrew Jergens Sr. i Charles Geilfus su osnovali Jergens 1882. godine. 1900. je Jergens kupio Woodbury Company, da bi na kraju, u novijem vremenu, japanska Kao kompanija kupila obe zajedno. Pra firma današnjeg Avona, California Perfume Company je prodavala kozmetiku u Americi belim ženama po principu od vrata do vrata još 1890. godine.

1900.
Annie Turnbo Malone
je počela da prodaje tretmane za kosu, uključujući i tretmane za ispravljanje kose bez oštećenja, kondicionere za kosu, preparate za rast kose po sistemu od vrata do vrata. Ona je sama formulisala svoje proizvode.

1903.
Hemičar Hans Švarckopf koji je imao svoju prodavnicu još od 1898. godine je prodavao šampon u prahu rastvorljiv u vodi, „Šampon sa crnom glavom“, kao alternativu za grube sapune i skupa ulja koja su se tada koristila za pranje kose.

1904.
Max Factor je migrirao u Ameriku iz Poljske, a četiri godine kasnije se preselio u Los Anđeles gde je počeo da prodaje šminku filmskim zvezdama. Ovo je prva šminka koja je bila postojanija i duže sveža. Francois Coty je pokrenuo svoju kompaniju sa parfemom La Rose Jacqueminot. Danas je Coty poznata kompanija sa prestižnom i potrošačkom kozmetikom.

1905.
Sarah McWilliams je krenula sa prodajom preparata za rast kose principom od vrata do vrata. Sarah je bila afroamerikanka koja je i sama počela da gubi kosu zbog čega se udružila sa ranije već pomenutom Annie Turnbo Malone. Sarah je bila odličan menadžer, a Annie je formulisala specijalan šampon za afroamerikanke. Sarah se posle udala za Charles J. Walkera, pa je u svetu poznatija kao Madam C.J. Walker. 1911 je osnovala kompaniju u Indianapolisu.

1909.
Francuski hemičar Eugene Schueller je razvio prvu bezbednu komercijalnu farbu za kosu koju je predstavio u časopisu La Coiffure de Paris. Naredne godine je ovaj hemičar imenovao svoju kompaniju kao L'Oreal. Iste godine, žena biznismen Florence Graham iz Kanade i kozmetolog Elizabeth Hubbard otvorili su salon na Petoj Aveniji u Njujorku, koji će kasnije Graham preimenovati u Elizabeth Arden.

1911.
Doktor Oscar Troplowitz je razvio Eucerit koji je kasnije postao osnova Nivea kreme. Paul C. Beiersdorf je čovek po kojem je Nivea kompanija dobila ime Beiesdorf.

1912.
Pojava prve Nivea kreme. Nivea je uvek reklamirana kao potpuno univerzalna krema koja može da se koristi za lice, ruke i telo. Podjednako mogu da je koriste žene, muškarci i deca.

1914.
T.J. Williams je osnovao Maybelline koji se specijalizovao za maskare. Maybelline kozmetika je dobila ime po William-ovoj starijoj sestri Mabel koja mu i predložila da treba da napravi tamniju šminku za oči. Coty je iste godine izbacio kozmetiku pod nazivom Air Spun puder.

1915.
Karmin je predstavljen u cilindričnom metalnom obliku koji i danas poznajemo. Shiseido je predstavio tonik za kosu namenjen uklanjanju peruti i protiv opadanja kose.

1917.
Shiseido izbacuje preparat za izbeljivanje kože Hydrogen Peroxide Cucumber. Pored ovog, na tržište su izbacili puder u prahu u raznim bojama. Ovo je bilo potpuno neobično japanskom tržištu pošto je beo ten gejša i dalje bio aktuelan. Do ove godine u Japan su se uvozile kopije parfema iz Pariza, da bi se konačno proizveo prvi parfem u Japanu koristeći cveće koje je karakteristično za Japan.

1920.
U Americi manufakturna proizvodnja parfema i kozmetike dovodi do masovnog tržišta. Bilo je u redu da žene odbace viktorijanski izgled, da se doteruju i koriste kozmetiku, zato što je takvo ponašanje obezbeđivalo profit i donosilo novac proizvođačima. Masovna pojava i tržište za kozmetiku obezbeđeno je pojavom lanca radnji. Nivea izbacuje mleko za kosu pored ostalih proizvoda za negu.

1921.
Na tržištu se pojavljuje Nivea sapun za brijanje. Te iste 1921., 5. maja, na tržistu se pojavljuje parfem Chanel 5 koji je tog momenta zasenio sve prethodne parfeme i postao jedan od bestselera. Veliku popularnost Chanel je stekao nakon izjave Marilyn Monro da ona u krevet ide samo sa dve kapljice Chanel No 5.

1922.
Pojavila se masovna upotreba ukosnica za kosu kojima su uspevali da uređuju bob frizure koje su tada bile jako popularne.

1926.
Pronađen je način da se kosa učini trajno talasastom, što je dovelo do toga da mnoge žene imaju “prirodno” kovrdžavu kosu.

1927.
Hans Švarckopf lansira prvi tečni šampon i samo godinu dana posle regenerator za kosu.

1930.
Tih godina u Parizu se intenzivno pojavljuju različite farbe za kosu. Svaka nova izbačena farba je bila po nečemu bolja od prethodne. Na početku su to bili samo kolor šamponi da bi se kasnije prešlo na permanentne farbe za kosu. Filmske zvezde počinju da utiču na stil i korišćenje šminke. Bledilo lica zamenjeno je holivudskim potamnjenim tenom. Maks Faktor je predstavio novi izgled proistekao iz filmskih potreba.

1932.
Charles i Joseph Revson, distributeri lakova za nokte i hemičar Charles Lackman su osnovali Revlon. Prezime Revson je prepravljeno u Revlon dodavanjem L od prezimena hemičara Charles Lackman. Revlon se proslavio po prodaji lakova za nokte u raznim bojama.

1933.
Švarckopf je patentirao šampon bez alkalija (baza) koji je dan danas prototip za moderne šampone.

1935.
Max Faktor je predstavio kamene pudere koji su dizajnirani da dobro izgledaju na glumicama u filmovima.

1945.
Loreal je predstavio prvu hladnu trajnu za prirodne lokne pod nazivom Oreol.

1946.
Žika Pavlović formulisao je svima poznatu Pavlovićevu mast koja je mogla da se nabavi u apoteci ''Veljko Dugošević'' u Beogradu. Ova krema je vrlo brzo osvojila evropske gradove.

1950.
Počela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas znamo. Puderi za lice, šminka, ulja za potamnjivanje kože i parfemi, masovno su izbacivani na tržište esencijalno novom društvu nakon Drugog svetskog rata (društvu koje je bilo umorno od oskudice). Popularni sponzori radio sapunskih opera, prebacuju svoje reklame na novi medij - TV.

1953.
Estee Lauder se pojavljuje sa svojim uljem za kupanje Youth Dew koje je moglo da se koristi i kao parfem. Ovo je bio jako prodavan proizvod ove, tada nove, kompanije, jer su žene imale priliku da po ceni ulja za kupanje kupe parfem. Tako je Estee Lauder započela svoj uspeh kvalitetnim proizvodom po niskoj ceni.

1954.
Loreal sarađuje sa Vichy da bi se približio profesionalnoj kozmetici i salonima. Kasnije 1980. Vichy se pridružuje Lorealu.

1955.
Pojava Taft laka za kosu od Swarykopf-a. Izraz “Tafting” ulazi u jezik kao sinonim za ”prskanje lakom za kosu.”

1960.
Ovo je vreme promena u industriji parfema, promena koje nisu uvek išle ka boljem. Vraćaju se u modu ljubičaste usne i Egipćanski ajlajner, a leptiri su slikani na bukvalno svakom delu tela. Ne zaboravimo lažne trepavice za oči. Pojedini biljni sastojci bivaju korišćeni za prozivodnju (šargarepa, krastavac, lubenica), kombinovani da stvore povratak prirodnom izgledu, mirisu i stavu.

1963.
Evropljanke otkrivaju tajnu rituala kupanja Japanskih žena. Ovaj ritual je poznat pod nazivom o furo, koji Evropljani i Amerikanci preuzimaju i ovo postaje svojevrstan trend.

1970.
Izvesni sastojci su izbačeni iz upotrebe u proizvodnji kozmetike da bi se zaštitile ugrožene vrste životinja korišćene za laboratorijske opite. U ovom periodu se prvi put nailazi na pitanja porekla sastojaka u kozmetičkim proizvodima i testiranje na životinjama.

1980.
Ključna reč - raznolikost. Nov izgled, kozmetika i reklamiranje lepote zajednički stvaraju industriju enormnih razmera od preko $20 milijardi godišnje. Svakog dana smo svesni kozmetike, parfema, proizvoda za kožu i kosu, budući da se na nas vrši masovni pritisak reklamama u štampi i na televiziji.

izvor: www.kremasica.com